жѧтелꙗнинъ
Old Church Slavonic
Noun
жѧтелꙗнинъ • (žęteljaninŭ) m
Declension
| singular | dual | plural | |
|---|---|---|---|
| nominative | жѧтелꙗнинъ žęteljaninŭ |
жѧтелꙗнина žęteljanina |
жѧтелꙗне žęteljane |
| genitive | жѧтелꙗнина žęteljanina |
жѧтелꙗниноу žęteljaninu |
жѧтелꙗнъ žęteljanŭ |
| dative | жѧтелꙗниноу žęteljaninu |
жѧтелꙗнинома žęteljaninoma |
жѧтелꙗньмъ žęteljanĭmŭ |
| accusative | жѧтелꙗнинъ žęteljaninŭ |
жѧтелꙗнина žęteljanina |
жѧтелꙗнꙑ žęteljany |
| instrumental | жѧтелꙗниномь žęteljaninomĭ |
жѧтелꙗнинома žęteljaninoma |
жѧтелꙗнꙑ žęteljany |
| locative | жѧтелꙗнинѣ žęteljanině |
жѧтелꙗниноу žęteljaninu |
жѧтелꙗньхъ žęteljanĭxŭ |
| vocative | жѧтелꙗнине žęteljanine |
жѧтелꙗнина žęteljanina |
жѧтелꙗне žęteljane |
Synonyms
- жѧтел҄ь (žętelʹĭ)
References
- Старославянский словарь (по рукописям X-XI веков), Русский язык, Москва 1994