званичник
Serbo-Croatian
Etymology
From званичан (“official”) + -ник.
Noun
зва̀ничнӣк m anim (Latin spelling zvàničnīk)
Declension
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | званичник | званичници |
| genitive | званичника | званичника |
| dative | званичнику | званичницима |
| accusative | званичника | званичнике |
| vocative | званичниче | званичници |
| locative | званичнику | званичницима |
| instrumental | званичником | званичницима |